Nekadašnji sistem Udruženog rada podrazumijevao je redovnu edukaciju za visokokvalifikovane radnike kao rukovodice proizvodnje. Danas toga više nema pa su privrednici do menadžera proizvodnje prinuđeni dolaziti putem neformalnog obrazovanja ili vlastitih edukacija.
Uslovljena globalnim tržištem i nemilosrdnom konkurencijom i bh. privredi sve je manje važna diploma iza koje ne stoji funkcionalno znanje. Menadžeri proizvodnje, poslovođe i šefovi proizvodnje, nekada su regrutirani iz takozvanih škola za visokokvalifikovane radnike.
Danas u našem obrazovnom sistemu toga nema, pa je sektor neformalnog obrazovanja, na žalost, jedini put domaćim privrednicima da dođu do kvalitetnih rukovodilaca proizvodnim procesom.
Potpuno svjesni da je nedostatak menadžera proizvodnje usko grlo u obrazovnom, ali i privrednom sistemu naše zemlje, u Tešanjskoj razvojnoj agenciji su uz podršku međunarodnih donatora kreirali Akademiju za menadžere proizvodnje.
Edukatori s međunarodnim iskustvom u okviru 60 nastavnih sati i sedam tematskih cjelina prenose znanje mladim stručnjacima s ciljem da ublaže nedostatke formalnog obrazovanja i kreiraju što više mladih menadžera proizvodnje.
„Ja vjerujem da obrazovni sistem mora raditi na razvijanju „scilova“ kod studenata. Odnosno, rekao bih da je „scil“ nešto što student, nakon završetka fakulteta može pokazati i prstom i reći ja to znam raditi.“, kaže Belmin Salihbašić, inžinjer elektrotehnike.
„Jest da nemaju priliku da vide zapravo ako nešto studiraju da li oni stvarno pripadaju tom sektoru i da li bi bili dobri. Tako je je jedna ovakva obuka bila odlična prilika.“, tvrdi Amra Avdaković, apsolvent na Ekonomskom fakultetu u Tuzli.
Među predavačima je i Samir Mešić, stručnjak koji je znanje i iskustvo koje je godinama sticao u EU odlučio prenijeti na mlade u BiH.
„Da mladi ljudi malo izadju iz te komfort zone struke, da vide šta druge struke rade, da se usude da oni budu lideri, da oni budu menadžeri, da oni uvežu radne procese i da na kraju dobiju mjerljiv rezultat.“, rekao nam je edukator Samir Mešić.
Nekadašnji sistem Udruženog rada podrazumijevao je redovnu edukaciju za visokokvalifikovane radnike kao rukovodice proizvodnje. Danas toga više nema pa su privrednici do menadžera proizvodnje prinuđeni dolaziti putem neformalnog obrazovanja ili vlastitih edukacija.
„Ovo je jedan značajan doprinos da nije samo rješenje u investiranju u najsavremeniju opremu nego optimiziranje postojeće opreme sa ljudima koji to znaju. Imali smo jedan ogroman zastoj, mogu slobodno reći vakum u posljednjih 20 i više godina.“, tvrdi Ismar Alagić, direktor Tešanjske razvojne agencije.
Ovo je, bez sumnje, aktivnost koja zaslužuje značajniju društvenu podršku, barem dok se obrazovni sistem ne uskladi s potrebama privrede.
